Kampster na skupu Veštačka inteligencija u obrazovanju

U Beogradu je u aprilu ove godine održan skup pod nazivom Veštačka inteligencija u obrazovanju- izazovi brzog razvoja i prilagođavanje politika. Skup je organizovan od strane Centra za obrazovne tehnologije za Zapadni Balkan, Kampster je u vaše ime bio prisutan kako bismo ispratili najnovije trendove.

Rapidan razvoj veštačke inteligencije (eng. Artificial Intelligence, AI) predstavlja jedno od gorućih pitanja današnjice,  nezaustavljiv trend koji zahteva brzo prilagođavanje naših obrazovnih i društvenih sistema. Ova tehnološka evolucija donosi sa sobom promene koje se odražavaju na sve sfere života, a posebno na način na koji učimo, radimo i komuniciramo. Da bismo iskoristili prednosti veštačke inteligencije i smanjili negativne efekte, ključno je kontinuirano prilagođavanje politika, obrazovnih programa i društvenih normi kako bismo osigurali da tehnološki napredak služi opštem dobru i omogućava nam da koristimo njene prednosti na efikasan i etičan način.

Da li AI treba integrisati u obrazovni sistem i kako? Kakvi su izazovi za škole? Da li je moguće ostati u koraku sa inovacijama AI? Da li će neka zanimanja nestati, a nova nastati? 

Na ova i još mnoga pitanja, pokušali su da daju odgovor stručnjaci iz oblasti obrazovanja, digitalnih tehnologija i AI iz Srbije. Razmatrajući značajne promene koje AI donosi u obrazovni sistem, ovogodišnje panel diskusije su bile podeljene u dva bloka: AI u preduniverzitetskom obrazovanju i AI u univerzitetskom obrazovanju.  U panel diskusiji: AI u preduniverzitetskom obrazovanju govorili su prof.dr Branislav Ranđelović, direktor, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i dr Nebojša Vasilljević, direktor, Fondacija Petlja, dok su u panel diskusiji: AI u univerzitetskom obrazovanju učestvovali: prof. dr Aleksandar Rikalović, vođa Smart Faktori grupe,  Istraživačko- razvojni institut za veštačku inteligenciju, Slobodan Marković, tehnički savetnik za digitalnu upravu i Miljan Vasiljević, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Na ovom skupu, istaknuti su rezultati jednog zanimljivog istraživanja sprovedenog od strane Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u osnovnim školama. Rezultati ovog istraživanja su pokazali da:

• 5% nastavnika Računarstva i informatike već koristi AI u nastavi.
• 45% planira da koristi AI u budućnosti, iako trenutno ne koristi.
• 18% smatra da AI nije mesto u učionici.

Zašto neki nastavnci smatraju da AI jeste, a drugi smatraju da joj nije mesto u učionici, ostaje da se još vidi. Prof.dr Branislav Ranđelović je istakao da je uticaj AI neminovan i da je nabolja stvar koju možemo uraditi da se prilagodimo i pokušamo da je primenimo i iskoristimo na najbolji mogući način, a najgora da stavimo “glavu u pesak”.

Na ovom skupu je takođe istaknuto da se sve više radova na fakultetima piše uz pomoć AI, bez većih modifikacija od strane samih studenata, ali se šabloni mogu prepoznati intuitivno od strane profesora koji i sami znaju i koriste pomoć AI. 

Najveća primena AI, u našoj zemlji, za sada se vidi u nastavi informatike i računarstva za izradu ili proveru tačnosti kodova, rešavanje zadataka, kod egzaktnih nauka u smislu traženja činjenica umesto google pretraga i prilikom sažimanja tekstova, traženja izvora za pisanje radova i sl. dok se kod drugih predmeta vide određeni rizici zbog pristranosti sistema AI i kulturnih razlika. 

Svi učesnici panel diskusije su saglasni da je neki vid integracije AI u obrazovne sisteme bitan i neminovan kako bi se mladi ljudi usmerili kako da koriste AI na etičan i društveno prihvatljiv način. 

U kom će se pravcu AI dalje razvijate, da li će neka zanimanja nestati i koja, vreme će pokazati. Sva zanimanja su pred velikim izazovima, ali istovremeno i pred velikom prilikom. Zato je od izuzetnog značaja da prihvatimo promene i probamo da nađemo najbolju moguću primenu kako bismo ono što radimo podigli na viši nivo, bili produktivniji i osposobili nove generacije da žive u korak sa vremenom i budu spremni za koegzistenciju sa AI.